Došla je, ona. 

Niki dan na otoku ko prijatelja, kako san mu bija zadnji put obeća, a odusta san i iša kući, zaobiša san Kaprije ne bi li sapra svu onu sluz od zmija iz mora šta san se napoteza u zadnjem ribolovu. Zva je da mu triba dat ruke centrirat osovinu i stavit bukulu. Kako poznan svakog vraga i znan sa rukama, ne mogu ga odbit ka me pita za pomoć, a i kako to uvik biva, lipo je prodivanit i popit uz gradele.

Sad da se vratin na đitu vaporon prema otoku; puše levanat, lagano ledi oko kostiju, a pogled prima krmi grije bubrige. Gledan i kontan, ki nju vrag tira vaporon i di će, di je krenila. Puši ka turčin jenu za drugon, polunervozna, a lipa ka slika Jose Roka na kojoj more ljubi nebo u 6i kvarat navečer. Crveni se cila, riđa na točkice, vragolasta je garant.

Kako stvari stoje, spremna je za izač u Kapriju i pomutit svima busulu. Nisan nego reka, jedan već miga na kuverti vapora, drugi uletava, gura onog prvog, a treći pruža ruku za pripomoć ne bi li joj uzea kufer, ali jok, ne da ona nikom ništa, more sve sama; sama se i rodila.

…ura je popodne, Mati je ručak, nastaviti će

16:43h - Di san ono sta? Malo san ispa, udrija poslin ručka pižolot. Aha..znan! Kako se riđa kalala sa vapora, onu drituru od rive do zoga o balota propičila je ka na modnoj reviji, jedino šta je kufer kočija pa nije mogla pravi zavaj uvatiti, ali sve u svemu od onoga prisutnoga svita nema ko se nije okrenija, i staro i mlado, i matere i žene. Biće pokolj samo nek se sazna šta će ona i kod koga ide noćit na otoku.

Mene moj Truba dočeka, nisan ga vidija baren jedno 7-8 miseci. Prijo se prominija, vidin mu u licu, čujen u glasu, smiren, pravo otočki polulešan baš kako priliči. Pitan ga di mu je Barbi..veli eno je išla kaićon potegnit lilu i provat koju obotnicu privarit. Da nije zadovoljan kako joj lila izgleda, da su oni bartljci o pivca šta taru po dnu ostali bez noktiju i da pola prstiju čambri o noge fali.

Ma nismo ni ušli u Juštin (babin mu) dvor, eto njegova Barbi sa obotnicon o 3+… - Oh la la piva joj muž..oma loži, oma loži, i daj je meni da je pribijen o stine, da je razbijen u puinu.

I tako, malo po malo, umisto večere bija je bogovski ručak, popilo se i dva bocuna, udrilo popodnevni pižolot i omanjkalo je snage za išta raditi. Velin priki, a šta ćemo, oćemo.. - Ma kakvi, veli on. Lezi, sidi, guštaj, vrag odnija prišu, neće uteć, doćeš drugu šetemanu.

E prijo, a znaš li ti ona ženska riđa..- Znan, veli, konobarica…među nama..uvatila se mene i ne pušta, a Barbi sve nešto prikooka je gleda ka da je kuži. Znaš mene, meni je Barbi sve i ne bi da je neznan šta. A ona, moran priznat, komad ženske, onako, posebna, vidi se da drži do sebe i da nije lako žensko. Štaću joj ja, nisan joj ja kriv ništa, samo neću i ne smin. Ovi iz sela, već su se dva rastavila, ostavile ih žene, zalipili su za šank i ne molaju. Briga nju, ona kupi manču i smije se u sebi. Počele su priče ja je ovaj bija s njon, pa onaj drugi, treći..vamo tamo da šeta od jednog do drugog.

Viruj mi da nije - kaže Truba i zagrcne se kad je vidija da ga Barbi gleda i da ga je čula. Na to da smirin situaciju kažen njiman da nikad neću zaboravit kako mi je lipi njihov pir bija na otoku, kako smo se smijali i veselili, i staro i mlado, da nisan davno čutija takvu sriću i veselje.

Na to Barbi zagrli svoga čovika i kaže mu - jel tako srićo. 

Je lipa moja, jedina…

…do druge šetemane, valjda će i ostat tako.