Niki dan san odlučija prošetati negdi onako “na divlje” uz more. Oseka je velika, cili kraj je vanka na suvome pa kontan nisan ima 15 godina okusija kaparocule. Zanimalo me ima li ih tamo di san ih vadija ka dite i ako ima kolike su.
Prije nego krenen auton, skupija san 5, pardon 6 kesa o Lidla, može bit Konzum, Plodine ili Kaufland, šta ja znan, nebitno, onih šta ostane kad dođen iz spize. Triba mi 15min iz grada do lokacije, i sve se veselin kako bi moga 2 šake naći, ostavit da se očiste priko noći i sutra za ručak s pašton na temeljcu o ribe skuvati. Prste bi moga lizat, ufff.
Kad san doša ima san šta vidit. Krater do kratera, rupa na rupi, priorano pari da je Agrion kopačicon prošlo između škrapa. Dakle, ovo je situacija ki ona “dobar dan, imate li mobitel za kunu”, nemamo, znači…(da ne pišen beštime)
Razumin sve, nisan jedini, šta očekivati, zna svit za ovo misto i šta tu ima, ali brine me nešto drugo. Brine me šta je oko mene situacija sljedeća: gume o auta, kante od motornog ulja, stare šlape, najlon kese, paketi potrošene ješke lignjuna, starog pela i upredenice kilometar, konzerve pive, sokova, ukratko 2 vaguna smeća. To je samo smeće, ima bar 20 kubika šute, starih pločica iz doba socijalizma, parketa, pari mi se i da su ono kante katrana. Mislin se kako nije ode na ovoj lokaciji neko jako jugo pa da to može donit i izbacit..ovo je čovik. Ovo je poznavaoc sa ekološkim znanjem.
Taj ili ti, a očito ih je popriličan broj sudeći po raznovrsnosti smeća, ti isti nemaju em poštovanja em ni trunke srama. Takve bi u lokalnoj zajednici tribalo vezat za bandiru za primjer svima i dodilit jedno 1000 uri na Bikarcu da razvrstavaju smeće..al na ruke, bez rukavica.
Sve me više boli šta vidin, sve me boli u pm, šta ćemo napravit od ovog našeg lipog mora, naše obale i naše kugle ovozemaljske. Vratit će nan planet milo za drago garant. Pokosit će nas da nećemo niti “A” moći reći. Sićan se ka dite da su kese iz Poliplasta bile ka suvo zlato jerbo su vladali škartoci i krpene torbe, kartili i kašete. Sve u vražju plastiku ošlo, ali sve, baš sve, i sve se truni i raspada u prirodi trujući sve oko sebe.
Sad me boli kad gledan u oni svojih 6 kesa jer i ja san onda takvi. Ne, nisan, nisan takvi..ja ću skupit šta mogu, napunit ove kese i odnit na Bikarac u ime drugih. Postoji očito razlog zašto san uzea ove kese, a ni sam pojma neman zašto.
E, to ti je svemir moj Mate, a ovo oko tebe šta vidiš škovaca plod je lokalnog ekološkog znanja…
