Kako san triba ići u prike na Kaprije za pomoć mu centrirat osovinu i metnit bukulu, prošlu šetemanu zatvorilo je jugo sa obilnon kišon pa smo odgodili za kad se ustabili vrime.

Sad mu je malo preša jerbo mu fali izač potegnit panulu i provozat Barbi. Smirilo se pa san iša svojin kaićen do Kaprija kontajući proću dvi-tri pošte do tamo i provat potegnit zubonju jerbo san noćas rano isplovija da uvatin živih liganja.

Pošta prva, u prolazu između Galebinjaka i Mišjaka vidin na sonderu par banana, oma se ukopan motoron, spustin elektro pentu i stisnen sidro kontajući da su oma ispo mene, bržebolje montiran lignju na zoku i kalan..5 min, 10 min ništa…lagano se vozin amo tamo, ništa. Diži lignju, održi je živon, pali motor i traži. Opet banane 200m od one prve pozicije. Stop, opet ista procedura..3min, 5min…opet ništa…majko mila šta je ovo..opet diži sve i vozi..nakon 150m na nekih 50m pri kraju same padine sonder prošvika, crta li ga crta, ne znaš jel 20 ili 30 kom ispod tebe..kalaj brže..kako je pala tako je sve nestalo…ajme ajme, sad je već ona lignja istresirana i polako otkazuje. Kako neće kad je upala među ko zna koliko očiju i zuba. To mi je prva o 4 šta iman pa mi nije neka srića.

Vrtin se vrtin, stalno ista pisma, krepavaju mi lignje pa odlučin ostat na mistu bar po ure kontajući ako su u kretanju garant kruže ili love nešto. Onako već bezvoljan, prošlo je 40ak minuta i došlo 10ipo na satu, pogledan u jednon momentu vrh štapa, on poskakuje, znači da ona lignja doli luduje. Kad li u tom momentu “baammm” spojilo vrh štapa sa mašinon. Povuci metar, metar popusti, čutin beštija je čak i prevelika za ovu moju tanašnu opremu. Drži nedaj, 4-5 minuta i skužin, nije ovo zubonja ovo je nešto sasvin drugo, nema veze sa šparidnon ribon.

Šta mislite šta je?

Neda se gori nikako, zabija glavon stalno u dno i lagano kruži oko broda, kontan kirnja, kontan pas, da nije gof…aj ča puklo sve. Tuga, beštime, šok i nevirica…opet sa kad razmislin, fala ti na drilu šta god da jesi. Normalno, najveće su ribe one šta ispadnu. Ja o tome šta ispadne ne divanin, zafalin moru i ne žalin..doće druga, ima riba rep i usta.

Ostala mi zadnja lignja i ne želin riskirati, odlazin na brak od Kamešnjaka, puštan da me nosi kurenat i dobijen griz škrpine od blizu 2 kila..ohoooo divota, biće obid u prike u Kapriju. Srića nije iskasapila lignju pa san je škapula za još jedan prolaz. Nakon 2 minute, nisan se ni snaša dobijen jednog manjeg zubaca o 3 kila i naklonin se moru na darovima. U to me zove prika da di san više..ispriča san mu sve osim onog šta mi je ispalo kod Galebinjaka. Nije ni bitno, obilato je ionako.

Čin san doša u Kaprije i veza se, vidin njega i Barbi u oboru, ali vidin i onu riđu na točkice od zadnji put, konobaricu za kojon je otočki svit skroz podivlja. Ništa mi nije jasno, šta je sad majke ti? Da nije Truba napravija štokod pa da jih Barbi nije posila za stol u smislu da in oboma opere uši.

Veli Truba, dođi upoznaj se, ovo ti je Nina, naša prijateljica, živi kod nas, dali smo joj sobu. A Truba moj crni šta napravi, zadavit će te tvoja Barbi. Veli Barbi - Ja san pogrišila. Sićaš se kad si bija prošli put šta si reka za naš pir. Nakon toga kad si iša ća ja san sve osvistila, sve mi je bilo jasnije. NIna je eto, vidila mog čovika, nije znala da je oženjen i nije očekivala da je ovaj neće ni pogledat znajući da san mu ja sve. On opet nije pokaziva nikakve signale pa je to nju još više zaintrigiralo.

Nina na to veli - A ti Mate, čujem da si ti “prilika”, koja je zapravo tvoja priča?…

- Mate je osta bez teksta znajući da kreće prava pi**(arija)…